Bolesti zavisnosti

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, zavisnost od lekova (psiho-aktivnih supstanci, droga) je posebno duševno, a ponekad i fizičko stanje organizma koje nastaje delovanjem sredstva koje stvara zavisnost na organizam i reakcije organizma na njega. Karakteriše ga doživljaj prinude da se povremeno ili redovno uzima lek (supstanca) koji stvara zavisnost, i to u nameri da se doživi njegov željeni efekat ili da bi se izbegle neugodnosti zbog uzimanja tog sredstva. U slučaju zavisnosti česta je pojava tolerancije što znači da zavisna osoba mora da unosi sve veće doze leka (supstance) jer prethodne (manje) doze više nemaju efekta, ili ga nemaju u dozi koja joj je potrebna. Tolerancija prema jednom leku (psihoaktivnoj supstanci, drogi) istovremeno znači i toleranciju prema svim lekovima (supstancama) iz iste grupe (npr. osoba koja je zavisna od jednog opoida i ima stvorenu toleranciju prema njemu, istovremeno je zavisna i ima toleranciju i prema svim drugim opoidima).

Oblici zavisnosti

Psihička zavisnost - pojava kada optimalno telesno i duševno stanje i funkcionisanje osobe počinje da zavisi od uzimanja leka (psihoaktive supstance, droge). Stvara se zato što lek (psihoaktivna supstanca, droga), time što u toku određenog vremena izaziva neko prijatno ili posebno stanje, stvara naviku da se ono uspostavlja uzimanjem leka (supstance).

Fizička zavisnost - promenjeno stanje organizma koje postaje vidljivo posle prestanka unošenja leka (psihoaktivne supstance, droge) koji prouzrokuje zavisnost. Manifestuje se fizičkim poremećajima koji se jednim imenom nazivaju apstinencijalni sindrom (apstinencijalna kriza). Najčešći simptomi koji se javljaju u ovom sindromu suprotni su onima koji supstanca redovno prouzrokuje.

Usvojena je činjenica da je nastajanje bolesti zavisnosti proces u koji su uključeni i društveni običaji i regulatorni mehanizmi društva. U tom procesu mogu se prepoznati faze razvoja bolesti: upotreba i eksperimentisanje, štetna (rizična) upotreba i zloupotreba (abuzus), i tek na kraju faza razvijene zavisnosti od psihoaktivne supstance. Savremena naučna saznanja o neurobiohemizmu bolesti zavisnosti ukazuju da se znaci zavisnosti formiraju mnogo ranije nego što je to klinički prepoznatljivo sa pozicije tradicionalnog medicinskog modela.


Tekst preuzet sa sajta Nikad heroin, Šta je bolest zavisnosti? http://www.nikad-heroin.com/index.php?option=com_content&view=article&id=52:ta-je-bolest-zavisnosti&Itemid=68#ixzz1C5Pgh7OX

"Psihoaktivna supstanca je svaka supstanca, koja unesena u organizam može da modifikuje jednu ili više funkcija". Ovu definiciju za psihoaktivne supstane dala je Svetska zdravstvena organizacija. To su supstance ili smeše supstanci koje deluju na centralni nervni sistem (mozak) i izazivaju promene u doživljavanju i ponašanju. Uskraćivanjem te supstance koja je modifikovala funkcije, pojavljuje se grupa raznih simptoma koji se definišu kao “simptomi apstinencijalne krize” ili apstinencijalni sindrom”.
Za razliku od drugih supstanci, na duvan se u javnosti gleda drugačije

Pušenje duvana nije samo rizični faktor i uzročnih plućnih i srčanih bolesti, već je on sam po sebi bolest. Duvanska zavisnost je priznata kao bolest u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti SZO (ICD-10) i Američkog psihijatriskog udruženja za dijagnostiku i statistiku (DSM-IV). Većina pušača su do izvesne granice zavisnici od duvana, mada jačina zavisnosti može da varira uveliko.

“Zavisnik” podrazumeva pušače kada im je potrebna cigareta bez obzira na situaciju i kada je njihovo ponašanje uslovljeno sadržajem cigarete i ne mogu da se odupru pušenju, čak kad znaju da ono može da nanese štetu. Nemoguće je za pušače da ostave pušenje, bez poteškoća, pa iako žele da to urade i znaju da je to vitalno za zaštitu njihovog zdravlja i zdravlja najbližih u okolini. Ovo se javlja zato što postoji duvanska zavisnost, a nikotin je supstanca koja je sadržana u duvanu i koja prouzokuje zavisnost. Zavisnost (koja isto tako može da bude prouzrokovana nikotinom kod u životinja u eksperimentalnim uslovima) nastaje zahvaljujući dejstvu nikotina na nikotinske receptore u centralnom nervnom sistemu.

Efekti nikotina na centralni nervni sistem se pojavljuju ili deluju na isti mehanizam kao droge, kao što su heroin ili kokain koji prouzrokuju modifikaciju nekih telesnih funkcija. Može da ubrza mentalne procese, uzrokuje pravu anksioznost, da poboljšaju fizičko funkcionisanje kao i stvaranje prijatnih osećanja. Svi ovi simptomi kod pušača prouzrokuju da on traži nikotin ponovo i ponovo, sve češće i češće.
Pušenjem duvana nikon brzo dospeva u mozak

Nikotinu iz dima je potrebno samo nekoliko sekundi da dođe do mozga.

Simptomi nikotinske zavisnosti postaju mnogo češći pošto se broj popušenih cigareta tokom dana povećava. Uzimanje nikotina dovodi do tolerancije većine ali ne i svih njegovih efekata. Ovi efekti uključuju “gornju regulaciju” takozvane nikotinske acetilholinergične receptore. Tako se broj nikotinskih receptora povećava pošto se izloženost drogi povećava. Ti efekti “zarobljavaju” pušača.
Apstinencijalna kriza

Zavisnost za nikotinom i sindrom (simptomi) koji se pojavljuje kada nedostaje nikotin (sindrom apstinencijalne krize) su prepreke za odvikavanje od pušenja. Kada pušači prestanu da puše oni izgube “pozitivne” efekte nikotina koje su osećali, a sada imaju “bolne” efekte njegovog nedostatka. To je razlog, zašto se pušenje duvana ne može da smatra kao dobrovoljna odluka konzumenata i zašto se duvansko tržište ne može smatrati slobodnim.

Pritisnuto agresivnim marketingom duvanske nikotinski-flasterindustrije, korišćenje duvana se proširilo u svim zapadnim zemljama i širi se ubrzano širom sveta.
Cigarete nemaju osobenosti, emocije ili pripadnost socijalnoj klasi. One predstavljaju štapić duvana, papir, lepak i otrovne hemikalije.

U njima nema ništa što je korisno za ljudski organizam.

Cigarete su samo lako dostupan proizvod kreiran da bi proizveo zavisnost i koji na kraju ubija polovinu svojih redovnih korisnika.

Mada, samo jedna supstanca iz duvana“vezuje” pušača za cigaretu skoro od samog početka pušenja, a to je taj “opasni” nikotin, postoje kriterijumi kao priroda navikavanja na duvanski dim.


Pušači se klasifikuju kao “zavisnik” kad:

• imaju potrebu za cigaretom bez obzira na situaciju
• ponašanje je uslovljeno sa nikotinom
• ne mogu da se odupru pušenju, čak i kada znaju da ono prouzrokuje oštećenje
Efekti koji uzrokuju da pušači ponovo traže nikotin:

• modifikacija nekih funkcija u telu
• ubrzanje nekih mentalnih procesa
• potiskovanje anksioznosti (zabrinutost)
• poboljšanje fizičkih sposobnosti za obavljanje posla
• generisanje (podsticanje) prijatnih osećanja

Šta ukazuju na to da je pušenje duvana hronična bolest
Pobrojane karakteristike ukazaće na to da je pušenje duvana hronična bolest i da joj treba pristupiti organizovano i ozbiljno:

• Pušenje duvana je glavni preventabilini uzročnik smrtnosti i bolesti kao posledica respiratornih bolesti širom sveta.
• Pušenje duvana zahteva stalnu brigu sa stručnim savetima, podrškom i medicinskim tretmanom.
• Većina pušača je zavisna od duvana do izvesne mere, mada jačina zavisnosti može da varira.
• Nikotinska zavisnost može da učini da pušači veoma teško ostave duvan.
• Simptomi nikotinske zavisnosti postaju mnogo frekventniji sa porastom broja cigareta koje se popuše u toku jednog dana.