Vrste reči u srpskom jeziku

U srpskom jeziku postoji 10 vrsta reči - 5 promenljivih, i 5 nepromenljivih.

Promenljive vrste reči su:
imenice, zamenice, pridevi, glagoli i neki brojevi.

Nepromenljive vrste reči su:
prilozi, predlozi, veznici, uzvici i rečce (partikule).

Imenice su promenljiva vrsta rečima kojom imenujemo bića, predmete, pojave ...

Postoji pet vrsta imenica:
zajedničke, vlastite, zbirne, gradivne, misaone (apstraktne).
U četvrtom razredu učimo prve četiri vrste imenica.


Zajedničke
Odnose se na skup ili elemente skupa koji se mogu označiti jednim zajedničkim imenom.
Prepoznajemo ih po tome što imaju jedninu i množinu.

Elementi skupa NVIĐ su: Nevena, Veljko, Ivana, Đorđe.

Nevena je UČENIK.
Veljko je UČENIK.
Ivana je UČENIK.
Đorđe je UČENIK.

Svi elementi skupa NVIĐ nose naziv UČENIK.
UČENIK je zajedničko ime za sve elemente tog skupa.

Učenik uči. Učenici uče.
Uz zajedničku imenicu u jednini stoji oblik glagola u jednini.
Uz zajedničku imenicu u množini, stoji oblik glagola u množini.

Vlastite
Vlastitim imenicama označavamo lična imena ljudi ili životinja, kao i nazive toponima (rekla, planina, naselja, itd.), nazive ustanova, umetničkih dela, časopisa, udruženja i klubova, i tako dalje.

Jednočlane vlastite imenice uvek se pišu velikim slovom.
Prva reč u nazivu višečlanih vlastitih imenica obavezno mora da bude napisana velikim slovom.

Zbirne

Zbirne imenice označavaju neko mnoštvo koje se u rečenici ponaša kao jednina.
Poznajemo ih po tome što uz njih uvek ide glagol u jednini, iako označavaju mnoštvo:

zajednička imenica:
CVET miriše ..................................... (jednina, glagol u jednini)
CVETOVI mirišu .................................. (množina, glagol u množini)

zbirna imenica:

CVEĆE miriše ..................................... (mnoštvo, glagol u jednini)

Zbirne imenice imaju samo gramatičku jedninu, a ne i gramatičku množinu.

Gradivne



Veću sliku imate OVDE:

1. Ako se prisvojni pridevi, nastali od vlastitih imenica, završavaju na:
- ov, ova, ovo
- ev, eva, evo
- in, ina, ino

onda se pišu velikim slovom.

Primeri:
Ono na stolu je Ivanova sveska.
Juče sam upoznao Miloševog brata.
Najviše volim tetka Darine kolače.

2. Ako se prisvojni pridevi, nastali od vlastitih imenica, završavaju na:
- ski, ški, čki
- ska ška, čka
- sko, ško, čko

onda se pišu malim slovom.



Primeri:
U beogradskim parkovima sada nema puno šetača.
Na takmičenju su pobedili osanički četvrtaci.
Smešan mi je niški akcenat.

Od ovog pravila se odstupa kada se ti pridevi nađu u sastavu naziva, koji se pišu velikim slovom:

Slađa živi u Beogradskoj ulici.
Kroz naše selo protiče Osanička reka.
Bili smo u Niškoj banji.

Zamenice su promenljiva vrsta reči čija je uloga da zamene u rečenici neku drugu vrstu reči: imenicu, pridev ili glagol.

Menjaju se po rodu, broju i padežu.

Postoji više vrsta zamenica, u četvrtom razredu učimo:
- lične
- pokazne
- prisvojne

LIČNE ZAMENICE

Njima u rečenici zamenjujemo imena lica.
Tako će, na primer, Aca češće za sebe reći "JA", nego "Aca".

Lične zamenice su:

jednina množina
1.JA MI
2. TI VI
3. ON, ONA, ONO ONI, ONE, ONA

POKAZNIM ZAMENICAMA se pokazuje (zamisli da pokazuješ prstom dok ih izgovaraš):
TAJ, TA, TO,
OVAJ, OVA, OVO
ONAJ, ONA, ONO

PRISVOJNIM ZAMENICAMA se zamenjuje prisvojni pridev:
Ivanin - njen
Sanjino - moje
Nevenino, Tinino i Božicino - njihovo

Brojevi su vrsta reči kojima se označava brojnost nekih skupova.

Dele se na:
- osnovne
- redne
- zbirne

Redni i zbirni spadaju u promenljive reči, a osnovni u nepromenljive.

Osnovni:
jedan, osam, šezdeset, četristo devet, milijardu, devet miliona osamsto šezdeset tri

Redni:
Osmi, drugi, sedmi, devetnaesti, četrdeset peti ...

Zbirni
dvojica, šestorica, petnaestoro ...