Dušan Radović (lektira)

Živela jedna gospođa Klara
čudna i stara, vrlo stara …
I nije imala ni mamu, ni tetu,
nikoga, nikog svog na svetu.

Gospođa Klara je šest mačaka čuvala
na jastucima od žute svile.
Mašne im je krojila, mleko kuvala
pa su site i srećne bile -
belih mačaka šest.

A kad je umrla gospođa Klara,
čudna i stara, vrlo stara,
- jastuke od žute svile niko nije prao,
na doručak niko nije zvao,
a loviti miševe niko nije znao.

Tužne su, tužne i gladne bile,
zaspale su na jastucima od žute svile
i nikada se,
ah, nikad se više nisu probudile -
belih mačaka šest.

Био једном један лав.
Какав лав?
Страшан лав!
Нарогушен и љут сав!

Страшно, страшно!

Не питајте шта је јео -
тај је јео шта је хтео:
трамвај цео
и облака један део!

Страшно, страшно!

Ходао је на три ноге,
гледао је на три ока,
слушао је на три ува ...

Страшно, страшно!

Зуби оштри, поглед зао,
тај за милост није знао!

Страшно, страшно!

Док га Брана једног дана
није гумом избрисао.

Страшно, страшно!

Замислите, децо, једно велико море
и на том мору једну велику лађу,
и на тој лађи округле прозоре
и на једном прозору - принцезу Нађу.

Замислите, онда, то исто велико море
и на том мору исту велику лађу
и на лађи исте округле прозоре
и на другом прозору - разбојника Кађу.

Замислите онда - бура иде,
ветрова фијук, и таласи -
- и један талас принцезу скиде
и поче млади живот да гаси.

Страхом и болом обузет,
појави се отац принцезин
и рече:
- Онај биће ми зет,
ко спасе млади живот њезин!

Замислите сада - пуна лађа,
све официри, принчеви, генерали ...
И сви ћуте ... сви дрхте ...
Само Кађа скочи - и море га зали!

Кађа извали страшну псовку
на рачун ветра, на адресу живота,
на име мора;
Избеже смрти мишоловку
и спасе принцезу из валова.

Замислите онда,
отац тај - краљ сигурно,
а цар - вероватно,
подиже Кађу у загрљај
и пољуби га ноншалантно.

"Ово је кћер моја,
а жена ваша,
принцеза мила, Нађа."

"А ја сам, с допуштењем,
извините на сметњи - разбојник Кађа!"

Умири се море ...
Затаји ветар ...
Стаде лађа ...

Пуни страха,
пуни стрепње,
препуни језе,
сви гледаху у правцу принцезе.

"Драги Кађа", рече бледа принцеза,
"Ја сам ваша Нађа!
...
Извините, тата,
на овом свету, свашта се догађа."

Šta je na kraju?
Na kraju neba, na kraju mora, na kraju puta?
Šta je na kraju deca bi htala da znaju,
Zato jedu, zato spavaju,
Zato rastu brže od kaputa.

Šta je na kraju srede? Četvrtak.
A šta - na kraju četvrtka? Petak.
Na kraju svih krajeva
Uvek je jedan novi početak.

Krajevi se potroše,
počeci uvek traju.
Početak - eto šta je na kraju!